Dašak jutarnjeg mira – Hanok

Dašak jutarnjeg mira nam ovog meseca donosi priču o tradicionalnoj korejskoj kući – hanoku (한옥)! Tradicionalni način života svake kulture ogleda se u tradicionalnom načinu građenja domova, koji je zavisio od klimatskih uslova, socijalnih prilika i geografskih lokacija tih kultura. Priča o hanoku koja sledi bi tako trebalo da nam više približi priču o korejskoj tradiciji, pa hajde da vidimo šta nam govore tradicionalne korejske kuće!

Jeonju Hanok Village

Glavni princip korejske arhitekture jeste pozicioniranje i struktuiranje kuće u odnosu na njenu okolinu. Tako dolazimo do termina baesanimsu (배산임수), po kojem bi idelna kuća trebalo da bude postavljena tako da ispred nje bude reka, a iza planina, što ima svoju logiku, jer bi tako bila zaštićena od vetrova sa planine, imala dobru ventilaciju i izloženost suncu. Hanok se tako definiše kao veoma praktična stambena građevina.

Termin “hanok” se javlja tek 70-ih godina XX veka. Do tada su se koristili termini “jooga” (kuća za stanovanje), “jaetaek” (kuća uopšte) i “Joseon” kuća (po dinastiji Joseon).

Hanoci su građeni od prirodnih materijala, kao što su zemlja, drvo i kamen. Ivica karakterističnih, izvijenih krovova naziva se cheoma i njenom dužinom se kontrolisalo koliko će sunčeve svetlosti ući u kuću. Vrata i prozori hanoka su pokriveni korejskim papirom – hanji – koji je obložen uljem od pasulja, što ga čini vodootpornim. Pošto je u potpunosti izgrađen od prirodnih materijala hanok “diše” tokom cele godine tj. prilagođava se godišnjim dobima (promenama vlažnosti vazduha) i predstavlja ekološki zdravu sredinu. U širem smislu reči hanok može da ima slamnati krov, drveni krov, krov od opeke, ali se danas termin hanok povezuje pre svega sa tradicionalnim kućama, koje imaju krov od opeke. Materijal od kojeg je napravljen krov je govorio i o socijalnom statusu vlasnika hanoka, pa su tako najlepši hanoci sa krovom od opeke (koja je bila skupa) bili kuće bogatih i značajnih ljudi Koreje.

Krov od opeke

Jedna od najvažnijih karakteristika kuće jeste ondol (온돌) sistem podnog grejanja i daecheong (대청) – trem. Ondol (bukvalni prevod je “zagrejano kamenje”) je najstariji sistem podnog grejanja na svetu (procenjuje se da su začeci ondola nastali 5000 godina p.n.e.) i sastoji se iz peći na drva (koja se najčešće nalazi u kuhinji), a koja je povezana sa nizom tunela ispod poda. Kad se peć naloži ona putem tunela zagreva kamenje ugrađeno u pod, pa kroz tunele struji vruć vazduh, zagreva prostorije i održava temperaturu. Ovakav način grejanja je uticao na način života u korejskim domovima: spavanje, sedenje, jedenje na podu, kao i održavanje čistoće poda (izuvanje prilikom ulaska u kuću). U skladu sa korejskim (i konfučijanskim) pravilima poštovanja starijih najtoplija mesta na podu su rezervisana za starije osobe, kao i za uvažene goste.

Ondol - korejski sistem podnog grejanja
Ondol – korejski sistem podnog grejanja

Sa druge strane tokom leta su za rashlađivanje hanoka zadužena vrata, koja tokom zime vrše funkciju zida. Tokom leta se njihovim otvaranjem, kao i postojanjem daecheong-a – drvenog trema odnosno poda između prostorija omogućava slobodno strujanje vazduha. Naravno, karakteristike hanoka variraju u zavisnosti od geografskih i klimatskih uslova, pa su se u severnijim delovima Koreje hanoci gradili u četvrtastoj formi, ne bi li bolje zadržavali toplotu, u centralnim delovima u obliku slova “L”, a na jugu u obliku slova “I”, radi bolje cirkulacije vazduha.

hanok5

Hanok je mogao da se sastoji iz četiri dela. Haengrangchae su bile prostorije za sluge i nalazile su se najbliže ulazu. Sarangchae su bile prostorije za muškarce i glave porodica, u kojima se jelo i spavalo i u kojima su se primali gosti. Služile su za okupljanje i druženje sa posetiocima, kao i za podučavanje mlađih muškaraca u porodici i mogle su da obuhvataju biblioteku. Anchae ili bondang je glavna građevina, koja je bila mesto za žene i obuhvatala je više prostorija: glavnu dnevnu sobu, unutrašnji daecheong, još jednu sobu i kuhinju. Kao mesto u kojem su boravile žene anchae je bio odvojen od ulaza, a u njemu se spremala hrana i pravila odeća. Velike i bogate porodice su u okviru svojih hanoka imale i deo byeoldang, koji se nalazio iza glavne građevine. Ako su tu živele neudate ćerke taj deo se nazivao chodang, dok se kuća u kojoj su neoženjeni sinovi učili zvala seodang. Još neke od građevina, koje je hanok mogao da ima su sadang – mesto sa oltarom za ukazivanje poštovanja precima i jeongja – otvoreni paviljon, koji je bio smešten na mestu sa dobrim pogledom na prirodu, a služio je za okupljanje učenih ljudi, recitovanje poezije i uživanje u literaturi i prirodi.

Bukchon Hanok Village
Bukchon Hanok Village

Početkom XXI veka u Koreji počinje da se ističe istorijski i ekološki značaj hanoka, pa sada postoji trend vraćanja ovim tradicionalnim kućama. Podatak iz 2008. godine govori o tome da su u Koreji samo 0,77% građevina hanoci. Zbog svoje lepote, ali i povoljnog uticaja na zdravlje ljudi ponovo se grade kuće u ovom stilu, i to ne samo za stanovanje, već i za javnu upotrebu.

Ovde se moja priča o hanoku završava – nadam se da je bila zanimljiva (pokušala sam da izostavim arhitektonske detalje, ali ako vas i oni zanimaju možete više o njima da pročitate ovde). Ako ste propustili prethodnu priču, koju je u Hanguliju doneo dašak jutarnjeg mira možete da je nađete ovde!

Pročitajte i ove zanimljive tekstove:

One thought on “Dašak jutarnjeg mira – Hanok

A šta vi imate da kažete na ovu temu?