Dašak jutarnjeg mira – Korejski maniri

Dašak jutarnjeg mira nam danas donosi osnove korejskog bontona. Pričaćemo o svim bitnim korejskim manirima, u nadi da će vam kad-tad zatrebati, odnosno da ćete se naći u prilici da posetite Koreju ili budete pozvani kod nekog vašeg korejskog prijatelja u goste. Ključ međuljudskih odnosa je harmonija, pa pre nego što pređemo na manire moram da skrenem pažnju na pojam karakterističan za Koreju: “kibun”. Kibun predstavlja ponos, obraz, osećanja, raspoloženje i stanje duha i veoma je važno da u komunikaciji obratite pažnju na nečiji kibun – odnosno da ga ne uvredite i ne osramotite ni njega ni sebe, a to se postiže praćenjem govora tela sagovornika, njegovih reči i načina govora.

2

E pa da počnemo… od početka, tj. od upoznavanja. Tradicionalni korejski pozdrav je, kao što je svima već verovatno poznato, naklon. On može biti propraćen rukovanjem, prilikom kojeg se desna ruka “pridržava” levom u predelu podlaktice. Mlađe osobe prilikom upoznavanja prve učine naklon prema starijoj osobi, ali je starija osoba ta koja inicira rukovanje. Korejke se neće rukovati sa strancem, ali strankinje mogu da iniciraju rukovanje sa Korejcem. Prilikom dodavanja ili pružanja stvari (ili novca – recimo u prodavnicama ili restoranima) to se čini desnom rukom, koja se takođe pridržava levom u predelu ručnog zgloba ili podlaktice ili sa dve ruke.

3

Kad idete kod nekoga u posetu trebalo bi da se izujete prilikom ulaska u kuću. Korejcima je čistoća poda u njihovim domovima veoma važna, pošto na njemu sede i leže, pa je krajnje nekulturno ušetati u kuću u obući. Kašnjenje do 30 minuta je prihvatljivo. Takođe bi trebalo da pripremite poklon za domaćina: prigodno je doneti nešto karakteristično za zemlju iz koje dolazite, ali to takođe može biti voće, bombonjera ili cveće. Cena kupljenog poklona se isto tako uzima u obzir, pa bi trebalo da budete pažljivi da ne uvredite domaćina, ali isto tako i da ga ne opteretite previše vrednim poklonom. U korejskoj kulturi broj 4 se smatra za nesrećan broj, pa nikada ne treba kupovati ništa u tom broju, dok se veruje da broj 7 donosi sreću, pa se na poklanjanje 7 istih stvari gleda blagonaklono. Poklone bi trebalo upakovati u papir crvene, žute ili ružičaste boje, koje simbolizuju sreću, a nikako ne u zeleni, crni ili beli papir (crno i belo asociraju na smrt). Nemojte da se iznenadite ako domaćin ne otvori poklon čim ga primi, pošto je to u Koreji nekulturno. Ukoliko uz poklon prilažete i čestitku ili neku porukicu nemojte da je ispišete crvenom bojom. Na kraju posete domaćin će vas ispratiti, jer se rastanak na pragu doma smatra nepoštovanjem gosta. Takođe, gost je dužan da se domaćinu zahvali za gostoprimstvo narednog dana.

4

Obroci u Koreji se obično sastoje od pirinča, neke supe ili čorbe i dodatnih jela, a escajg čine kašika i štapići. Obrok započinje najstarija osoba za stolom. Rastresita i tečna hrana se jede kašikom – dakle supa i pirinač, dok štapići služe isključivo za konzumiranje čvrste hrane – dodatnih jela ili mesa sa roštilja. Kašika i štapići se nikad ne drže istovremeno i escajg se uvek spušta nazad na sto u pauzama za razgovor ili piće. Hrana se nikada ne jede rukama, a escajg se nikad ne spušta na posude sa hranom. Nekulturno je pokazivati na nekoga štapićima, “probadati” hranu štapićima, a posebno zabadati ih u pirinač, pošto to asocira na tradicionalne ceremonije odavanja počasti mrtvima. Korejci posude sa hranom nikada ne uzimaju u ruke da bi jeli iz njih, za razliku od recimo Japanaca, pa i na to treba obratiti pažnju. Prilikom sipanja hrane u svoj tanjir bilo bi poželjno da dobro procenite koliko možete da pojedete – najbolje je da uzmete manje pa da posle dodate još ako treba, pošto se na bacanje hrane ne gleda blagonaklono. Kulturno je odbiti još hrane kad vam prvi put ponude, a domaćin će verovatno insistirati da uzmete još, pa nećete ostati gladni. Kada završite sa obrokom jednostavno spustite štapiće nazad na sto – kao što sam već rekla, nikada se ne spuštaju na posude iz kojih ste jeli. Kao i na početku obroka, najstarija osoba prva ustaje od stola, pa je najbolje da strpljivo čekate i pratite ostale.

5

Maniri vezani za konzumiranje pića su prilično jednostavni. Najvažnija stvar koju bi trebalo da zapamtimo je sipanje pića drugima, a ne sebi. Čin samostalnog sipanja i ispijanja je na neki način odraz izolacije i usamljenosti, a u društvu može da bude nekulturno, pa Korejci obično sipaju piće jedni drugima. Poštovanje starijim osobama se odaje tako što se piće prihvata obema rukama, a zatim se mlađe osobe okreću od starijih da bi to piće popili. Nekulturno je odbiti piće, a ako mislite da ste dovoljno popili jednostavno ostavite malo pića u čaši kao znak da ne želite da vam doliju još. I da ne zaboravim: u Koreji pojam “bakšiša” ne postoji, odnosno davanje napojnice može biti uvredljivo, pa bi to uvek trebalo imati na umu pri odlasku u restoran ili kafić.

6

Uh, baš sam se raspisala… a ovo su samo osnovni maniri. Nadam se da ste kroz ovaj članak naučili neke nove i interesantne stvari, koje će se pokazati i kao korisne kada se jednog lepog dana budete našli u Koreji ili korejskom društvu.

Ako ste slučajno propustili šta nam je dašak jutarnjeg mira doneo prošlog meseca možete da proverite ovde!

I još nešto, ne zaboravite da nominujete svoje omiljene korejske izvođače, pesme i drame za naše Hangulija nagrade 2014. na: http://goo.gl/1Tj8W5. Čekamo vas! 😉

Pročitajte i ove zanimljive tekstove:

3 thoughts on “Dašak jutarnjeg mira – Korejski maniri

A šta vi imate da kažete na ovu temu?