Hranom protiv usamljenosti

Verujem da je većina vas upoznata sa fenomenom korejske “Dive”, koja svako veče jede velike količine hrane ispred kamere, praveći društvo i otvarajući apetit svojim vernim fanovima. Za one koji ne znaju evo teksta o tome: http://www.cnn.com/2014/01/29/world/asia/korea-eating-room/. Poznajući osnove korejske kulture i značaj porodice, zajedničkog obedovanja i socijalizacije uopšte tokom obroka, a uzimajući u obzir brz način života sadašnjice, ispunjen naglim tehnološkim razvojem, ali i sve većom otuđenošću, ovaj fenomen, iako bizaran, uopšte me nije začudio, već samo naveo da malo više razmišljam o njemu.

Odavno sam primetila, kao verujem i dosta drugih zaljubljenika u kdrame, da se dosta scena u dramama odvija upravo za stolom. Hrana predstavlja jednu od ključnih aktivnosti u životima korejske populacije, posebno kao zajednička aktivnost bilo porodice, bilo prijatelja, bilo poslovnih saradnika. I upravo ove scene nas, gledaoce, često ostavljaju gladne ili teraju da i mi zgrabimo nesto za grickanje. A da i ne pričamo o dramama, koje za temu imaju upravo hranu – bila ona korejska, italijanska ili neka druga.

Međutim, ono što je mene posebno zainteresovalo za pitanje ove uloge hrane jeste pojava drame Let’s Eat ove godine – koja je prethodila celoj priči o fenomenu 먹방 (Meokbang), odnosno, slasnom jedenju ispred kamere. Sinopsis ove drame jasno prikazuje jedan od problema korejskog savremenog društva – sve veći broj samih i usamljenih mladih ljudi, koji su na neki način izopšteni iz društva.

Let’s Eat prati isečak iz života mlade razvedene žene, koja živi sama i obožava da jede. Ali, pošto je odlazak u restoran bez društva svojevrsna sramota, koja samo pojačava njenu usamljenost, ona je primorana da žrtvuje sve te trenutke uživanja u divnoj hrani, koja se u tim restoranima krije. Situacija se menja kad upoznaje svoje susede, koji takođe žive sami i vole da jedu, pa se njih troje udružuju i zajedno kreću u pohode po restoranima. Drama pršti od šaljivih scena, a posebno upečatljive su scene njihovog očiglednog uživanja u hrani, kao što je ova:

Glavnu mušku ulogu u seriji igrao je Doojoon iz poznate kpop grupe B2ST, čiji televizijski šou B2ST Showtime je skoro prestao da se prikazuje. U jednoj od epizoda Doojoon je priznao da ne voli da jede sam i da to nikada ne radi, pa je dobio zadatak da ode u restoran i pojede veliku porciju mesa i dodatnih jela sam. Međutim, u restoranu je slučajno sreo jednu drugu poznatu ličnost i to mu je, makar na trenutak, umanjilo nelagodu. Evo te scene:

Nadam se da sam vam otvorila apetit! Gledajte Let’s Eat, ali obavezno u dobrom društvu i uz dobru hranu. Ali pre toga – koje su to drame, koje su vas navele da jedete zajedno sa glavnim likovima i šta vi mislite o svemu ovome? Nemojte biti usamljeni i prijatno – a ako jedete nešto ukusno dok uživate u korejskim dramama obavezno se javite – ako nemate društvo mi smo tu!

Pročitajte i ove zanimljive tekstove:

6 thoughts on “Hranom protiv usamljenosti

A šta vi imate da kažete na ovu temu?