Nepotpuni životi

Nadamo se da ste prvih deset dana 2015. godine proveli ušuškani, lenji i lepo nahranjeni, da ste se izležavali do mile volje ili možda uspeli da provirite napolje i malo se igrate u preostalom snegu, koji nas je iznenadio krajem prošle godine. Ali sada je već vreme da se pripremimo na svakodnevni “radni” život. U duhu nove godine i prohujalih zimskih praznika danas pričamo o jednoj od drama, koje su obeležile kraj 2014. godine: Misaeng!

m2

Za one koji ne znaju ili nisu bili zainteresovani da obrate posebnu pažnju, drama Misaeng se prikazivala na tvN od 17. oktobra do 20. decembra prošle godine. Nakon završetka drame prikazane su još dve “specijal” epizode i moram da priznam da sam, gledajući ih, definitivno odlučila da napišem ovaj članak kad prođu praznici, iznova shvativši koliko sam zapravo uživala gledajući ovu dramu i koliko će mi nedostajati. A nedostaje mi – čak i meni je čudno koliko. Možda zato što sam po prvi put za sve ove godine gledanja korejskih drama napravila mali vikend ritual od nje – posle radne nedelje bih subotom i nedeljom ujutru sela i uz jutarnju kafu uživala u kancelarijskim dogodovštinama fenomenalnih likova, koji su – gle čuda – sasvim obični ljudi, koji rade u jednoj sasvim običnoj firmi i vode sasvim obične živote. Ali u tome i jeste trik – ti obični, “nepotpuni” životi su bili ključ uspeha ove drame – tako nenadano omiljene kako u Koreji, tako i među K-drama fanovima širom sveta.

m3

Ali da se vratimo na početak! Drama Misaeng… pa hajde da zavirimo o čemu se tu zapravo radi. Imamo protagonistu po imenu Jang Geu Rae, koji je sa svojih 26 godina uspeo da ne stekne nikakvo više obrazovanje, nikakve veštine niti radno iskustvo. Geu Rae je samo… igrao baduk (go). Dobrica i poštenjačina, koji konačno mora da napusti svoj mali zatvoreni svet, svet van “pravog” sveta i da stupi u svet odraslih, da se skrasi na “normalnom” poslu, postane timski igrač i bude prihvaćen – ma šta to značilo/podrazumevalo. Preko preporuke Geu Rae dobija posao u velikoj trgovinskoj kompaniji, gde ga dočekuje zanimljiva grupica likova – tih šarmantnih, običnih, a tako posebnih ljudi, od kojih svako ima svoju jedinstvenu priču, svoje vrline i mane, svoje probleme.

m4

Igra baduk, odnosno go igra jednu od ključnih uloga i drami daje posebnu notu. Baduk je u suštini metafora za život, jer Geu Rae koristi svoje znanje vezano za ovu igru u svakodnevnim situacijama na poslu. Ja sam posebno uživala u ovim momentima u drami, u Geu Rae-ovim naracijama i spoznajama, gledajući na njih kao na filozofske igrarije, koje gledaocima maštovito prikažu jednostavne stvari, koje na neki način čine svačiji život.

m5

Likovi, koji se smenjuju tokom 20 epizoda, kao i oni, koji su stalno prisutni, predstavljaju tipične primere širokog spektra ljudi iz svačijeg okruženja. Gledajući Misaeng gledaoci mogu da prepoznaju određeni “tip” ljudi, koji se lako može naći “u komšiluku”, na radnom mestu… bilo gde zapravo. Pošto se drama isključivo fokusira na zaposleni svet i probleme zaposlenih – kako na poslu, tako i u privatnom životu, vešto su obrađeni problemi korupcije, zaposlenih žena (pogotovo ako su još i udate i/ili imaju decu), muškaraca (samih (usamljenih?) i oženjenih – pod “teretom izdržavanja” porodice), odnosi nadređenih i podređenih, odnosi unutar firme na nivou timova i odnosi timova kao predstavnika kompanije i drugih kompanija, pitanje odgovornosti u kriznim situacijama i razni drugi svakodnevni problemi, koje nosi priroda posla…

m6

Kao što sam već napomenula, drama Misaeng, koja je u stvari adaptacija onlajn animirane serije pod istim nazivom, prikazivana je na kablovskoj televiziji tvN, pa je velika gledanost drame dočekana kao prilično veliko iznenađenje. Kad se uzme u obzir sve što sam već napisala, moram da priznam da ja nisam bila nimalo iznenađena, jer mislim da svako – a pogotovo veliki zaposleni deo korejske publike, može da se s lakoćom poistoveti sa likovima u ovoj drami. A još kad na to dodamo produkciju, koja je, po mom mišljenju, prilično impresivna za jednu dramu rađenu na kablovskoj televiziji (dve lokacije/seta za enterijer kompanije + velika količina specijalnih efekata + korišćenje filmskih kamera + delovi drame snimljeni u Jordanu), dobar scenario i režiju, odlične glumce… Misaeng definitivno dobija epitet originalne drame – do sada neviđene u svetu k-drama (bar koliko je meni poznato), koja jednostavno mora da se odgleda.

m7

Ja retko kad gledam neku dramu dva puta, a pogotovo ne u kratkom vremenskom periodu, ali eto… kriva sam… gledam Misaeng već po drugi put – sva srećna što ovoga puta imam društvo. I zato, ako već niste batalili ovaj članak i sa nestrpljenjem otrčali da pustite prvu epizodu uradite to sada i obavezno javite utiske! Prilično sam sigurna da ćete uživati u ovoj jednostavnoj priči o običnim radnim ljudima, koji pokušavaju da opstanu u surovom svetu odraslih i učine svoje živote makar malo potpunijim. A da li svi mi vodimo (ne)potpune živote ili ne… pa šta vi mislite?

Ako još uvek ne želite da gledate Misaeng, već biste da pročitate još nešto što smo mi pisale evo članka o prikrivenom oglašavanju (PPL) u svetu K-drama.

Pročitajte i ove zanimljive tekstove:

A šta vi imate da kažete na ovu temu?