Korejska deca sveta

Pre nekoliko meseci pojavila se priča o bliznakinjama korejskog porekla, koje su razdvojene i usvojene od strane jedne američke i jedne francuske porodice, da bi se 25 godina kasnije ponovo “našle” zahvaljujući društvenim mrežama. Ja sam se sa tom pričom susrela pre nekoliko dana, pa me je to zainteresovalo da pokušam da napišem članak na temu usvajanja korejske dece u inostranstvu. Pa hajde da vidimo do kakvih saznanja sam došla malo istražujući ovu temu.

twinsters 2

O tzv. internacionalnom usvajanju u Koreji sam čula tokom svoje prve posete Seulu, jer sam se, sticajem okolnosti, dva puta susrela sa devojkama koje su na taj način usvojene i odrasle u Evropi – jedna u Francuskoj, druga u Holandiji. Devojka iz Francuske je jednostavno odlučila da neko vreme provede u Koreji i u Seulu se zaposlila kao profesor francuskog jezika. I još uvek je u Koreji. Žena iz Holandije je u Koreju prvenstveno došla da se upozna sa kulturom iz koje potiče. Tokom tih nekoliko sati koliko smo provele zajedno lepo smo se ispričale na temu korejske kulture i Koreje uopšte. Ja sam već tada imala dovoljno predznanja o korejskoj tradiciji i konfučijanskim vrednostima, a ona mi je, zahvaljujući svom, tada već višemesečnom boravku u Koreji, samo potvrdila ono što sam naučila iz knjiga i sa interneta. Ispričala mi je svoj dotadašnji put po Koreji, pronalaženje mesta u kojem se rodila, kao i njene susrete sa lokalnim stanovništvom. Kroz razgovor mi se spontano nametnulo pitanje identiteta, njene pripadnosti bilo korejskom bilo holandskom narodu, pa sam joj ga i postavila. Naslućivala sam da bi svojevrsna kriza identiteta morala da postoji i zaista, iako je skoro ceo svoj život provela u Holandiji, moja sagovornica mi je odgovorila da ne oseća da pripada “ni tamo ni ovamo”, barem ne u potpunosti, što je samo potvrdila njena želja da se, makar na neko vreme, preseli u Koreju, osećajući potrebu da dublje oseti povezanost sa svojim korenima. Ipak, trenutno je u Evropi.

twinsters 3

Upravo zbog ovakvih susreta mi je tema o kojoj danas pišem bila još interesantnija i iznenađujuće bliska. Međutim, razmere ovog fenomena su mi bile nepoznate, kao i istorijska podloga – iako sam mogla da pretpostavim da je korejski rat mogao da ga pokrene. I zaista, nakon korejskog rata internacionalno usvajanje je pokrenuto zbog dece, koja su začeta (u nedostatku boljeg izraza) od strane korejskih majki i stranih očeva (američke vojske). Ovoj deci su se potom, kao i svuda, pridružila deca nevenčanih roditelja – u konzervativnoj sredini kakva je Koreja majke nisu mogle da se suoče sa osudom porodice i društva uopšte, a i deca bi neminovno bila izložena diskriminaciji tokom odrastanja, a i kasnije u životu, pošto su porodica i poreklo u Koreji neverovatno važni i danas, a kamoli pre više decenija. Iz istog ovog razloga na usvajanje u okvirima države se nije gledalo sa velikim odobravanjem, uz moguća pitanja potrebe usvajanja i odgajanja tuđeg deteta (praktično nepoznatog porekla) od strane porodica parova, koji su želeli da usvoje dete. I tako je internacionalno usvajanje postalo “normalna” stvar u Koreji i dovelo do, za mene iznenađujuće statistike: u periodu od 60 godina najmanje 200.000 korejske dece je usvojeno u preko 15 zemalja sveta, pre svega u SAD.

Twinsters – trejler

Ali, da se mi vratimo na naše bliznakinje. Zamislite da vam vaš drugar kaže da je na youtube-u video devojku/momka koja/i je “pljunuta/i” Vi! Upravo to se desilo Anaïs Bordier i navelo je da kontaktira devojku, koja je izgledala kao njen odraz u ogledalu i zajedno sa njom konačno ustanovi da zapravo jesu bliznakinje. Ova “filmska” priča završila je na stranicama njihove zajedničke knjige “Separated @ Birth: A True Love Story of Twin Sisters Reunited”, a iznad ovog pasusa možete da pogledate i trejler za njihov dokumentarac o ovoj priči. “Kopajući” malo po internetu ja sam naišla na još tri dokumentarca na našu današnju temu, dva završena i jedan, koji je još uvek u produkciji, međutim nisam uspela da nađem način da dođem do njih ne bi li ih pogledala, pa ću ovde samo da navedem naslove: “Geographies of Kinship” (nedovršen), “Made in Korea: A One Way Ticket Seoul-Amsterdam?” i animirani dokumentarac “Approved for Adoption”, koji mi je zbog svoje vizuelne poetike najviše i privukao pažnju. Ono što je očigledno u ovim filmovima jeste akcenat stavljen na identitet usvojene osobe, što i jeste ključno pitanje, kojim sam i ja pokušala da se bavim u svom kratkom istraživanju ove teme. I dok se zakonodavstvo Koreje bavi raznim “škakljivim” aspektima napuštanja dece, internacionalnog usvajanja dece i usvajanja uopšte, ono što jeste najvažnije jesu upravo ta deca – njihovo odrastanje, bilo u Koreji, bilo van nje, njihovo razumevanje samih sebe (definisanje i prihvatanje sopstvenog identiteta) i stvaranje uslova za njihov “normalan” život – kako u detinjstvu, tako i kad postanu odrasli ljudi. Ne znam za vas, ali ja jedva čekam da dobijem priliku da pogledam filmsku priču slatkih bliznakinja, koje su me inspirisale, a za sada evo trejlera za film “Approved for Adoption”:

Approved for Adoption – trejler

Znam da sam izabrala možda malo “težu” temu za danas, pa ako ste se malo umorili i želite da se relaksirate pogledajte (i poslušajte) Hangulijin članak o “slučajnim” youtube K-otkrićima!

Pročitajte i ove zanimljive tekstove:

A šta vi imate da kažete na ovu temu?