Susret kultura – 어떡하죠?

S vremena na vreme zapitam se kako učenje stranog jezika i proučavanje kulture u kojoj se taj jezik govori utiče na osobu koja se upušta u tu „avanturu“.

Ko je nekada predano učio neki strani jezik ili možda samo gledao medijske sadržaje na tom jeziku sigurno je primetio da, kako vreme prolazi, usvaja neke česte izraze ili, pak, karakterističnu mimiku i gestove. Primera radi, koliko puta ste primetili da vam je „izleteo“ neki komentar na engleskom tipa just sayin(g), oh really?, no way, wait a minute, itd. Uticaj američkih (ili britanskih) filmova i serija, uticaj društvenih mreža? Jednostavno ste „pokupili“ te izraze, razumem. Meni se dešavalo i da „pokupim“ nečiji naglasak pa je jednom prilikom osoba u čijem sam društvu bila pomislila da je namerno zavitlavam. Na-ah, ne bavim se time, zašto bi to iko radio?

E sad, vreme je da konačno dođemo do prvobitnog razloga za ovaj tekst – korejski jezik i korejski maniri. Više od pet godina gledanja korejskih drama učinilo je svoje. Znam da se, recimo, prilikom rukovanja sa starijom ili u poslu iskusnijom osobom leva ruka podmešta ispod desne ruke, negde ispod desnog lakta. Znam da su pri pozdravljanju i zahvaljivanju uobičajeni i (polu)nakloni. Ali se nekad zaista upitam zašto ja to znam? Da li se od mene, kao osobe koja ne pripada korejskoj već srpskoj kulturi, očekuje da (u Srbiji) činim ove stvari? Šta o tome misle Korejci (ovde pre svega mislim na ljude koji žive u Srbiji, dakle, u njima stranoj zemlji i kulturi)? Da li im je to neobično? Ili im je drago? Da li bi smatrali kao vid nepoštovanja ako bih samo izravno pružila (jednu) ruku ka njima prilikom pozdravljanja? Uostalom, do sada su se sigurno hiljadu puta rukovali sa ljudima koji ne znaju ništa o korejskim manirima.

Ovde bih mogla da spomenem iskustvo prijatelja koji su studirali u Koreji i koji su po povratku u Srbiju još dobrih nekoliko nedelja nastavili stalno da se klanjaju. Naravno da je našim ljudima ovde to bilo pomalo neobično (a i njima samima). Slično iskustvo opisuje ChoNunMigookSaram u sledećem videu (naročito u delu između 2:40 i 3:40):

Koliko vas je počelo da podiže dva prstića prilikom slikanja? Ili da, pod uticajem K-popa, pozira u aegyo maniru (bebeći izrazi lica, kažiprst na obrazu, i sl.)? Da ne pominjem sad popularnost selfie-ja u K-pop kulturi i uopšte u Koreji (pft! selfi! pa mi smo koristili reč „selka“ mnogo pre nego što su pojedini osetili potrebu za novom reči kao što je selfie 😉 ).

kiri
Srculence za čitaoce bloga Hangulija ♥

A koliko često čak i u razgovorima među K-pop/K-drama fanovima na našim prostorima primećujete reči poput oppa, noona, eonni i hyung (moram da kažem, da ovaj poslednji nijednom još nisam videla u upotrebi kod nas)? Možda u neobaveznom ćaskanju i šali mogu da koristim ove termine, ali sa Korejcima bi mi to bilo čudno – a koliko sam čula i njima bi to bilo neobično. Doduše, zavisi od osobe do osobe… Ali u prilog ovome idu i poluzapanjeni (možda nekad i oduševljeni) izrazi na licu Korejaca kada u razgovoru čuju naš uzvik „opa“. Opa, paziiii! Opa, bato! I potom neminovno objašnjenje da je to otprilike nešto kao oops na engleskom. Pitam se da li do kraja poveruju… 😉

henry wgm jezik i kultura
Ni Henri se još nije sasvim navikao na korejsku kulturu 🙂

Ako želite možemo da pokrenemo malu diskusiju o tome kako ste se (možda) promenili otkada ste „ušli“ u svet korejske kulture. Pa haj’te, da vas čujemo! Koje ste korejske izraze počeli da koristite u komunikaciji? Da li ste usvojili neke gestove i mimiku? Da li vam se to sviđa ili vam nekad možda malo i smeta?

Pročitajte i ove zanimljive tekstove:

A šta vi imate da kažete na ovu temu?